Vizija: šest koraka ka pozitivnoj promeni
1
Teškoće, prepreke i diskriminacija koji su čest pratilac posebnih obrazovnih potreba mogu da izazovu različita negativna osećanja i predrasude. Deca, roditelji i nastavnici mogu da dožive osećaj krivice, srama, bespomoćnosti, anksioznosti i druge negativne osećaje, koji ih često prate dugo nakon završetka škole. Umesto da ih prihvatimo kao nešto normalno i neizbežno za ljude kojima je potrebna posebna podrška u obrazovanju, razmislimo šta možemo da uradimo kako bi poboljšali životno iskustvo obrazovanja za sve učenike. Možemo da učimo jedni od drugih, i da pomognemo jedni drugima.
Neurodiverzitet ne predstavlja nikakve ‘super moći’. Iako ovaj koncept ‘super moći’ može u početku da izgleda pozitivno, on u praksi samo produbljuje podelu zasnovanu na predrasudama, i nije ni malo bolji od termina ‘nesposobnost’, kao kontrast onima koji su ‘sposobni’. Poruka ‘bolji sam od tebe’ nije u duhu inkluzije, ma kako je upotrebili. A naročito ne za one učenike kojima je potrebna dodatna podrška da bi uspeli u obrazovanju.
2
3
U društvu ima dovoljno prostora za sve nas, kakve god bile naše sposobnosti ili “moći“. Svi smo različiti i možemo da prihvatimo jedni druge kao kompleksne ličnosti. Nema potrebe da se naši identiteti svode na naše sposobnosti ili izazove u određenim poljima.
Nekada je ljudima teško da međusobno uspešno komuniciraju. Svi možemo da naučimo kako da bolje komuniciramo sa drugima, i tako poboljšamo sopstveni život.
4
5
Promena načina razmišljanja nije dovoljna. Da bi uspeli, potrebno je da promenimo ustaljene navike zanemarivanja potreba pojedinca. Naša je obaveza da nastavnike i roditelje uputimo kako da prepoznaju situacije kada je učenicima potrebna podrška (kao i njihove jače strane koje mogu pružiti podršku vršnajcima) i da ove potrebe zadovoljimo na praktičan način.
Umesto da prebacujemo odgovornost na nekolicinu specijalista, potrebno je odgovornost za inkluziju ravnomerno podelimo na sve pripadnike društvene zajednice, podstičući ih na bolju komunikaciju Ovakav pristup donosi suštinsku promenu u kvalitetu života pojedinca i društva: umanjujući margiinalizaciju i nasilništvo na jednoj i unapređujući samopoštovanje i osećaj vrednosti na drugoj strani, društvena zajednica ostvaruje milionske uštede u raspodeli nacionalnih finansija.
